Ustani, stegni srce, suzu ne pustaj, budi covek!

Ustala je... Stegla srce... Ne pustivsi suzu, izasla je... Izasla je hitro i tiho, puna gorcine, tuge koje je iznutra izjedala.

Bila je nedelja. Dan sumoran i tih. Jedan od onih besmislenih i bespotrebnih dana, koji nas docekaju na kraju nedelje, da bi nas potpuno dotukli. Dan bez prezenta, u njemu sadasnjost ne postoji, samo perfekat i futur.

Naizmenicno bi dan, tu monotoniju, razbili jesenji pljuskovi, pojacavajuci sve vise teenziju, i doprinoseci besmislenom osecaju depresije.

Pozvao je. Prvi put, za toliko godina, on je nju pozvao. Sedela je u kuci, odmarajuci, jednostavno ne radeci nista, odmarala je zasluzeno posle uspesnog i napornog dana. Zvonjava telefona prenula je iz razuzdanih misli, iznenadjenje, njegovo ime pisalo je na njenom telefonu. Javila se bojazno, pa kako i ne bi, nije navikla. Prosle su joj stravicne misli kroz glavu u tom trenutku. Kada je zacula njegov gord i dobro poznat glas, adrenalin se spustio, svve je bilo u redu. Zatrazio je od nje da se odmah nadju, razgovaraju o necemu neodlozivom, hitnijim u od njene kafe sa prijateljicama i njegovi poslovnih obaveza. Na trenutak je zacutala, udahnula je, i odgovorila potvrdno : ''Dobro, naci cemo se na istom mestu, kao i obicno, za dva sata.''

Ipak, trebalo joj je vremena da potrazi sebe u toj neizvesnoj situaciji, da sredi svoja osecanja i jos jednom pokusa da hladne glave razmisli o svemu... Ali nije joj poslo za rukom, nikada pa ni tada, da se hladnokrvno postavi prema svojoj situaciji, jer je i ona kao i svako drugo zivo bice, potpuno bespomocna kada se oko nje svila mreza jakih emocija i snaznih otkucaja srca. Stalno osecanje leptirica u stomaku, koje nikada do tada nije osetila, odnelo je njeno trezveno rasudjivanje. Odustala je.

Otrcala je do ogledala, isprobavajuci najbolju garderobu, jer je morala da zablista.

Osecala je da ce se nesto specijalno dogoditi, i da je obavezan njen besprekoran izgled, sve to zarad vise samopouzdanja. A pored toga, mislila je, pola Beograda ce proci veceras,morala je biti zadovoljna svojim izgledom.

Krenula je. Vlazne ulice Novog Beograda, obasjane mesecinom cinile su joj se beskrajno duge.

Priblizavajuci se taksi stanici, razmisljala je naglas, preispitivala sebe: ''Volim ga, voli i on mene, ja bar tako mislim. Ne bih podnela da ga izgubim! Sigurno me zove da me obraduje nekom novoscu, ma sigurno ce ostaviti nju, sigurno je nasao nacin da joj saopsti da je zaljubljen u mene, i da cemo ziveti zajedno i srecno do kraja zivota... Ma ne, preterujem, sigurno je zeleo samo mali romanticni susret..'' S neizvesnoscu je usla u taksi, govoreci dobro poznato ime restorana.

Uzalud se nadala, zasluzila je vise, mnogo vise od njega. Zbog njega je zrtvovala svoju mladost, najbolje godine, velika prijateljstva. Ignorisala je sve opaske i opomene da je naivna, da ne zna u sta se upusta, da sve to nece na dobro izaci.

Ulazi u poluosvetljenu prostoriju... Trazi ga pogledom. Kao i obicno, on sedi u najudaljenijem i najmracnijem delu. Prilazi mu, polako, kolena joj klecaju, hvata njegov pogled... Zagledala se u njegove prelepe plave oci, i sa optimizmom nastavila dalje. Dubina tih plavih ociju, ogledala duse, podsetila je zasto je bas on taj, koji je zarobio njeno srce. Kada mu je prisla sasvim blizu, vec mogavsi da oseti dobro poznati miris parfema, u uglu oka videla je suzu. Jednu, pa drugu. Tada se vec nasla u njegovom zagrljaju. Rekao joj je ono sto joj je razorilo srce, unistilo dusu i stvorilo raspad sistema u mislima.

Ostavlja je. On nju ostavlja, posle toliko godina. Iako je voli, priznaje da je voli, milion puta joj to ponavlja, ipak je ostavlja zbog druge, to jest prve zene u njegovom zivotu, karijere i ugleda. Kaze proculo se, obelodanilo se i osudilo. Mozda je tako najbolje. Ona se ne predaje, ide dalje, ne dopusta da on vidi suze koje bi navrle kao kisa samo kada bi  im ona dozvolila, ali ona ima svoj ponos, ona je covek!

Poklonila mu je svoji najbolji deo, mladost, lepotu, njemu koji joj nije ni do kolena, koji je nikada nije cenio, ni postovao. Nije je bio vredan. Ali za nju jos ima nade, mlada je i pametna, naci ce zbog toga svoj pravi put, jer je pre svega covek. Covek koji zna da voli.