Ustani, stegni srce, suzu ne pustaj, budi covek!

Ustala je... Stegla srce... Ne pustivsi suzu, izasla je... Izasla je hitro i tiho, puna gorcine, tuge koje je iznutra izjedala.

Bila je nedelja. Dan sumoran i tih. Jedan od onih besmislenih i bespotrebnih dana, koji nas docekaju na kraju nedelje, da bi nas potpuno dotukli. Dan bez prezenta, u njemu sadasnjost ne postoji, samo perfekat i futur.

Naizmenicno bi dan, tu monotoniju, razbili jesenji pljuskovi, pojacavajuci sve vise teenziju, i doprinoseci besmislenom osecaju depresije.

Pozvao je. Prvi put, za toliko godina, on je nju pozvao. Sedela je u kuci, odmarajuci, jednostavno ne radeci nista, odmarala je zasluzeno posle uspesnog i napornog dana. Zvonjava telefona prenula je iz razuzdanih misli, iznenadjenje, njegovo ime pisalo je na njenom telefonu. Javila se bojazno, pa kako i ne bi, nije navikla. Prosle su joj stravicne misli kroz glavu u tom trenutku. Kada je zacula njegov gord i dobro poznat glas, adrenalin se spustio, svve je bilo u redu. Zatrazio je od nje da se odmah nadju, razgovaraju o necemu neodlozivom, hitnijim u od njene kafe sa prijateljicama i njegovi poslovnih obaveza. Na trenutak je zacutala, udahnula je, i odgovorila potvrdno : ''Dobro, naci cemo se na istom mestu, kao i obicno, za dva sata.''

Ipak, trebalo joj je vremena da potrazi sebe u toj neizvesnoj situaciji, da sredi svoja osecanja i jos jednom pokusa da hladne glave razmisli o svemu... Ali nije joj poslo za rukom, nikada pa ni tada, da se hladnokrvno postavi prema svojoj situaciji, jer je i ona kao i svako drugo zivo bice, potpuno bespomocna kada se oko nje svila mreza jakih emocija i snaznih otkucaja srca. Stalno osecanje leptirica u stomaku, koje nikada do tada nije osetila, odnelo je njeno trezveno rasudjivanje. Odustala je.

Otrcala je do ogledala, isprobavajuci najbolju garderobu, jer je morala da zablista.

Osecala je da ce se nesto specijalno dogoditi, i da je obavezan njen besprekoran izgled, sve to zarad vise samopouzdanja. A pored toga, mislila je, pola Beograda ce proci veceras,morala je biti zadovoljna svojim izgledom.

Krenula je. Vlazne ulice Novog Beograda, obasjane mesecinom cinile su joj se beskrajno duge.

Priblizavajuci se taksi stanici, razmisljala je naglas, preispitivala sebe: ''Volim ga, voli i on mene, ja bar tako mislim. Ne bih podnela da ga izgubim! Sigurno me zove da me obraduje nekom novoscu, ma sigurno ce ostaviti nju, sigurno je nasao nacin da joj saopsti da je zaljubljen u mene, i da cemo ziveti zajedno i srecno do kraja zivota... Ma ne, preterujem, sigurno je zeleo samo mali romanticni susret..'' S neizvesnoscu je usla u taksi, govoreci dobro poznato ime restorana.

Uzalud se nadala, zasluzila je vise, mnogo vise od njega. Zbog njega je zrtvovala svoju mladost, najbolje godine, velika prijateljstva. Ignorisala je sve opaske i opomene da je naivna, da ne zna u sta se upusta, da sve to nece na dobro izaci.

Ulazi u poluosvetljenu prostoriju... Trazi ga pogledom. Kao i obicno, on sedi u najudaljenijem i najmracnijem delu. Prilazi mu, polako, kolena joj klecaju, hvata njegov pogled... Zagledala se u njegove prelepe plave oci, i sa optimizmom nastavila dalje. Dubina tih plavih ociju, ogledala duse, podsetila je zasto je bas on taj, koji je zarobio njeno srce. Kada mu je prisla sasvim blizu, vec mogavsi da oseti dobro poznati miris parfema, u uglu oka videla je suzu. Jednu, pa drugu. Tada se vec nasla u njegovom zagrljaju. Rekao joj je ono sto joj je razorilo srce, unistilo dusu i stvorilo raspad sistema u mislima.

Ostavlja je. On nju ostavlja, posle toliko godina. Iako je voli, priznaje da je voli, milion puta joj to ponavlja, ipak je ostavlja zbog druge, to jest prve zene u njegovom zivotu, karijere i ugleda. Kaze proculo se, obelodanilo se i osudilo. Mozda je tako najbolje. Ona se ne predaje, ide dalje, ne dopusta da on vidi suze koje bi navrle kao kisa samo kada bi  im ona dozvolila, ali ona ima svoj ponos, ona je covek!

Poklonila mu je svoji najbolji deo, mladost, lepotu, njemu koji joj nije ni do kolena, koji je nikada nije cenio, ni postovao. Nije je bio vredan. Ali za nju jos ima nade, mlada je i pametna, naci ce zbog toga svoj pravi put, jer je pre svega covek. Covek koji zna da voli.

Prokleta nedelja

Nedelja. Prokleti dan, simbol samoce, beznadja, teskih misli i pesimizma. Svakome dolazi, bar jednom sedmicno.
Dani u kojima nema srecnih trenutaka, vec besmislenih situacija koje se desavaju iz nama nepoznatog razloga i prave pakao u nasim mislima i osecanjima. Jedini izlaz nam je cekanje... Cekanje sunca, proleca, radosnih i toplih dana.
Nedelja je dan  koji je samostalan, bez proslosti. Dan koji nema prezent, vec samo futur. Predstavlja dan za sebe, dan odluke, nadanja i ocekivanja, Ne obiluje harmonijom, zanimljivim dogadjajima, vec monotonijom i setom. Preovladavaju sentimentalna osecanja, podsticu nas na razmisljanje o proslosti, nemilim dogadjajima, pogresnim odlukama i dovode nas do osecaja nezadovoljstva. To nas dalje navodi da tragamo za krivcima svih nasih poraza, kao i da umanjimo vrednost sopstvenih dostignuca i ciljeva.
Nedelja je dan ocekivanja, dan bavljenja nevaznim i opustajucim aktivnostima, dan za odmor.
Trebalo bi da bude dan kada ce se nasi nervi opustiti, telo odmoriti, ali taj osecaj bezbriznosti cesto prelazi u pravu agoniju. Agoniju koja se cini beskrajnom.

 

Kisna nedelja je tmurna, mracna. Misli nas maltretiraju, zarobljene su u ogranicenom prostoru, i nemaju kud. Komuniciraju medjusobno.
Misli moraju da izadju, osecaju potrebu da budu recene, mi samo osecamo potrebu da ih izgovorimo i oteramo daleko od sebe. Zelimo misli nekog bezbriznijeg, umirenijeg. Ne zelimo svoje probleme i nedoumice. Lakse je pozabaviti se resavanjem tudjih problema. Slusanje o necijem zivotu, sudbini i proslosti, skrece nam paznju i ne marimo vise za sopstvene probleme, sopstvena razocarenja i nedostignuca.
Razgovor je jedino resenje, najbolji lek u Prokletoj nedelji.
Pricajuci, ubrzavamo vreme, preguramo dan, i ne setimo se da iscekujemo nesto, ne setimo se da se uzbudimo jer nam se cini da je vreme zaustavljeno i da mozemo razmatrati o usponima , padovima, razlozima situacija, razlozima postojanja, smislu zivota.
Nedelja moze na neki nacin biti prokleta, ukoliko joj to nasa savest dopusti, obuzece nase misli i dovesti u kosmar frustracija, neostvarenih ciljeva, moralnih dilemi, pokajanja...

Ogranicenje imuniteta drzavnih funkcionera

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET POLITICKIH NAUKA

       Predmet: Uvod u pravo

       Tema: Ogranicenje imuniteta narodnih poslanika

Mentor: Doc. dr Dejan Pavlovic    Student: Katarina Todorovic 815/12, S14

                                                                                                                                            

Beograd, maj 2013.

Republika Srbija  smatra se demokratskom zemljom, koja je evropski orijentisana, pa bi samim  tim  njen Ustav i ostali zakoni trebalo biti uskladjeni sa pravnim principima Evropske Unije. U srcu svakog demokratskog uredjenja nalazi se jednakost gradjana pred zakonom. Cesto se postavlja pitanje jesu li svi ljudi, gradjani Republike Srbije izjednaceni pred zakonom? Da li svako snosi posledice za svoje postupke, ili ih vesto izbegava? Sam zakon ove drzave, koja se deklarise kao demokratska, omogucuje privilegije funkcionerima, zaposlenima na razlicitim pozicijama, i samim tim ih postavlja iznad ostalih gradjana koji su ih izabrali i imenovali za vrsioce odredjenih javnih funkcija.

U poslednjih par godina, s promenama vlasti, ucestalo je pitanje ogranicenja imuniteta drzavnih funkcionera, ponajvise narodnih poslanika.  Imunitet u pravnom smislu, odnosi se na status koji odredjenoj osobi omogucuje da bude zasticena od zakonskih obaveza, tuzbi i kazni. Imunitet moze biti apsolutni i relativni. To je tema rasprava u Narodnoj Skupstini, a i sire. Tema koju neretko koriste novinari i politicke partije u toku predizborne kampanje. Znacaj poslanickog imuniteta se ogleda u podrsci koju ima sirom sveta.

Institut sa elementima poslanickog imuniteta se javlja jos u Starom Rimu, gde su senatori imali privilegije kako bi mogli da obavljaju poslove za narod koji ih je birao. Jos u prvim zakonima Narodne Skupstine u Srbiji, vazilo je pravilo da poslanici ne mogu biti pozvani na odgovornost za izreceno u Skupstini.

Jedan od kljucnih koraka, koje je neophodno preduzeti kako bi se postigla ravnopravnost gradjana pred zakonom, kako bi se resili problemi korupcije, smanjio broj krivicnih dela, pronevera i prevara, jeste ogranicenje imuniteta narodnih poslanika.

Clan 103, Ustava Republike Srbije, garantuje imunitet za slobodu govora,misljenja i iznosenja stavova, narodnih poslanika, a i drugih politickih funkcionera. Sto znaci da se poslanik ne moze pozvati na odgovornost za izrazeno misljenje ili glasanje u vrsenju svoje poslanicke funkcije. Ukoliko se poslanik pozove na imunitet, nije dozvoljenjo lisavati ga slobode, ili pokretati krivicni postupak protiv njega  bez odobrenja Narodne Skupstine. Zahtev za odobrenje pokretanja postupka podnosi se predsedniku Narodne skupstine i Odboru za administrativno – budzetska i mandatno – imunitetska pitanja.  Ovo pravilo vazi u svim slucajevima osim u slucaju kada je narodni poslanik zatecen u izvrsenju krivicnog dela, za koji je zaprecena sankcija zatvor u trajanju vise od 5 godina. U clanu 252. Poslovnika narodne skupstine stoji da poslanik svoj imunitet uziva od dana potvrdjivanja do dana prestanka mandata. Iz toga sledi da imunitet ne traje po isteku mandata, sto do skoro nije bio slucaj u svim zemljama. U Ceskoj je tek nedavno ukinut dozivotni imunitet poslanika. Bivsi poslanici nisu odgovorni za svoje izjave date u toku trajanja mandata i za to ne mogu biti pozvati na odgovornost po njegovom prestanku. Minimalni standard, kako se naziva zastita poslanika za izgovoreno na plenumu, prilikom glasanja ili u govoru, podrzava i Parlamentarna asocijacija komonvelta. Samo pravo na slobodu izrazavanja, ne treba dovoditi pitanje jer je ono zagarantovano i definisano Medjunarodnim sporazumu o gradjanskim i politickim pravima. Privilegija poslanika koja se odnosi na slobodu govora je u vecini zemalja zagarantovana Ustavom, u nekima je ogranicena samo na izreceno u zgradi Narodne skupstine kao sto su: Nemacka, Banglades, Kipar, Egipat, Finska.. Dok se ista privilegija sire definise tako sto podrazumeva i govor u medijima. Opste pravo na slobodu izrazavanja potvrdjuje i Clan 38, Zakona o Narodnoj Skupstini, kao i to da poslanik ne moze biti pritvoren, niti se protiv njega moze pokrenuti krivicni postupak ili drugi postupak u kome se moze izreci kazna zatvora.

Srbija bi trebalo da sledi primere pojedinih Evropskih zemalja po pitanju suzavanja imuniteta narodnih poslanika, i tako ostvari napredak na ekonomskom, pravnom, politickom i demokratskom planu. U nekim drzavama poslanici uopste ne uzivaju imunitet, a u vecini zemalja on nije dozivotan. Da bi u pravnom sistemu Republike Srbije doslo do promene i suzenja imuniteta, neophodna je izmena Krivicnog zakona i Zakona o krivicnom postupku, kao i Zakona o Narodnoj skupstini i Poslovnika o radu Narodne skupstine. Smatra se da postoji mogucnost suzavanja imuniteta i bez promene Ustava, ali bi i ona bila pozeljna radi usaglasavanja sa evropskim standardima, a promena bi bila moguca sa podrskom 2/3 poslanika Narodne Skupstine. Resenje se moze pronaci postizanjem politickog konsenzusa. Potrebna je samo cvrsta volja i odlucnost, kako bi se smanjila oblast nekaznjivosti nosiocima javnih funkcija.  Iako duze vreme postoji inicijativa za pokretanje pitanja o imunitetu narodnih poslanika, vlast ne preduzima nista, s toga, i danas, kao i prethodnih godina,  narodni poslanici snose odgovornost za svoje postupke samo u slucaju da su zateceni prilikom vrsenja krivicnog dela, za koji je zaprecena kazna zatvorom duza od 5 godina.

Gradjani su ocito, nezadovoljni. Ogranicenjem imuniteta, tacnije preciziranjem obuhvatnosti imuniteta, smanjio bi se broj prepreka izvrsnim i sudskim vlastima prilikom istraga, optuzbi, i krivicnih gonjenja. Prezasticenim narodnim poslanicima,bi se onemogucilo da se kriju iza vela parlamentarnog imuniteta i snosili bi odgovornost za sve svoje postupke, pocinjene u privatnom i javnom zivotu. U politickom takmicenju, dobijanje poslanickog mesta bi im bio cilj zbog same duznosti i funkcije koju ce obavljati za narod koji ih je izabrao, a ne zbog dobijanja parlamentarnog imuniteta, zahvaljujuci kojem ce neometano obavljati kaznjive radnje. Imunitet treba da postoji, kako svuda u svetu, tako i kod nas, ali se nesme dozvoliti da bude predmet zloupotrebe, sto je danas cesta pojava. Neretko dolazi do situacija u kojima se narodni poslanik poziva na imunitet i za klasicna krivicna dela, kako bi izbegao krivicno gonjenje. Takvu nadmoc nad zakonom, ni jedan gradjanin demokratske drzave ne bi smeo da ima.

Ministarstvo pravde je takodje misljenja da, narodni poslanici moraju imati status kao svi ostali gradjani pred zakonom. Eksperti evropske unije su preporucili preispitivanje okvira parlamentarnog imuniteta, dok Vlada, ocigledno nema nameru da pokrene to pitanje. Ukoliko bi se resilo da se poslanicki imunitet svede na realne dimenzije, to bi omogucilo poslanicima da neometano obavljaju svoje duznosti, a cilj njihovog rada se ne bi dovodio u pitanje.

Cinjenica je da se veliki broj koruptivnih krivicnih dela odnosi na zloupotrebu sluzbenih polozaja. Imunitet predstavlja ozbiljnu prepreku u iskorenjivanju korupcije, zarad toga je neophodno imunitet preciznije definisati.  Kako je pitanje imuniteta narodnih poslanika od velike vaznosti za borbu protiv korupcije, o toj temi svoj stav iznela je i Agencija za borbu protiv korupcije, koja smatra da se imunitet u Srbiji siroko tumaci I da prerasta u “kupovinu amnestije od krivicnih dela”

U nasoj drzavi je nedavno doslo do prvog ukidanja imuniteta narodnom poslaniku, od 2006. godine. Rec je bilo o optuzbama za malverzacije prilikom ugovaranja poslovanja sa inostranom kompanijom na prostoru  Republike Srbije. Predvidjena kazna za to je od 2 do 12 godina zatvora. Krivicnu prijavu je podnela Uprava kriminalisticke policije zbog sumnje da je doslo do zloupotrebe sluzbenog polozaja. Poslanik se pozvao na imunitet,  onemogucio svoje hapsenje, sve dok mu Narodna Skupstina nije ukinula imunitet, sto nije cest slucaj. Obicno se ukidanje imuniteta pojednim poslanicima i ne razmatra na sednicama Narodne skupstine, cak i ako se radi o postupcima koji mogu skupo kostati i zemlju i njen narod.

Vecina politickih partija na politickoj sceni Srbije se izjasnjavaju kao pristalice ideje ogranicenja imuniteta narodnih poslanika, ali i ostalih drzavnih funkcionera. Predstavnici partija na vlasti se verbalno zalazu za suzavanje sopstvenih imuniteta, smatrajuci da funkcioneri ne smeju biti zasticeni ni od jedne vrste odgovornosti, i da moraju biti dostupni pravosudnim organima, ukoliko se utvrdi njihova krivicna odgovornost. Takodje su misljenja da imunitet treba da postoji kako bi omogucio balans izmedju onih na vlasti i opozicije. Opozicione partije, smatraju da bi promena imuniteta bila zapravo politicko oruzije partija na vlasti, protiv govora opozicije. Pored prihvatanja i izrazavanja simpatija prema sugestijama Evropske komisije po pitanju ogranicenja imuniteta, narodni poslanici su nastavili sa pozivanjem na imunitet u slucajevima kada su bili gonjeni za uvredu, nasilje, falsifikovanje, pretnje. Narodni poslanici, kojima su gradjani ukazali poverenje, dali svoje glasove, i poverovali u obecanja, umesto da sluze za primer i ponasaju se u skladu sa visinom funkcije na kojoj se nalaze, oni ne samo da ne pravdaju poverenja naroda koje su dobili predstavljajuci se kao cenjeni i visoko moralni, vec  gube zadobijeno poverenje i mogucnost da sledeci put dobiju podrsku istih ljudi. Ukoliko ljudi, koji smatraju da su u stanju da upravljaju jednom zemljom, ne mogu da postuju njene zakone, koje sami donose, onda se to ne moze ocekivati ni od naroda. Ukoliko zivimo u demokratskom uredjenju, gde su svi izjednaceni pred zakonom, nezamislivo je da zakon ne obuhvata vlast. Takav slucaj moguc je bio kod Tomasa Hobsa, pre vise stotina godina, kada su ljudi iz stanja opsteg rata, stvorili drzavu i suverena za koga nisu vazili gradjanski zakoni, ali ipak jesu  vazili  bar oni prirodni, moralni.

Da li Srbija treba da sledi put Kenije i Tajlanda gde poslanici optuzeni za krivicna dela nemaju pravo da se pozovu na imunitet, ili da jos vise zastiti poslanike kako to cine Francuska i Italija, u kojoj je sam premijer vesto izbegavao sudjenja po  vise optuzbi zahvaljujuci zakonu o “legitimnoj sprecenosti”, pa je poznat kao najveci borac za zastitu drzavnih funkcionera. Republika Srbija bi trebala da redukuje svoje zakone, i uredi ih kao Nemacka, u kojoj imunitet uzivaju iskljucivo poslanici i to ne za zastitu od kazne, vec im on omogucava neometano obavljanje duznosti, sto i odgovara svrsi imuniteta, dok drugi funkcioneri nemaju pravo na imunitet. Kao primer za ogranicenje imuniteta mogu biti  Filipini, gde je je opseg imuniteta zavistan od visine zatvorske kazne koja sledi za odredjeno krivicno delo, u slucaju ove zemlje , zastita se pruza za prestupe za koje je sankcija manja od 6 godina zatvora. Svajcarska je rigoroznija, jer  pruza zastitu imunitetom za prekrsaje za koje je zaprecena kazna manja od 2 godine. Suzavanje imuniteta u Republici Srbiji bi trebalo da poprimi odlike ovih zemalja. Kako bi poslanici snosili odgovornost za krivicna dela, koja su kaznjiva zatvorom. Ogranicenje bi moglo omoguciti lisavanje slobode i nemogucnost pozivanja na imunitet narodnih poslanika, ne samo ukoliko su uhvaceni prilikom vrsenja dela, vec  ukoliko postoji osnovana sumnja da su izvrsili krivicno delo za koje je zaprecena kazna vise od 2 godine zatvora. Besmisleno je dozvoliti pojedinim narodnim poslanicima da neometano pocinjavaju cak i ona krivicna dela za koje je kazna vise od 5 godina zatvora, jer se ta dela smatraju teskim krivicnim delima, i takvo lice, ko god ono bilo, ne sme biti na slobodi i ostati nekaznjeno. Ukoliko u buducnosti ne bi doslo do suzavanja imuniteta, narodni poslanici bi i dalje bili u mogucnosti da koriste svoje pravo, i sprecavaju organe gonjenja u vrsenju duznosti. Narodni poslanici bi nastavili sa pozivanjem na imunitet u slucajevima kao sto falsifikovanje dokumenata, napad na sluzbeno lice, zloupotrebe ovlascenja, i ne bi bili pozvani na odogovornost bez dozvole Narodne Skupstine, jer to nisu dela za koja je predvidjena kazna veca od 5 godina zatvora. Bez obzira na to sto zaprecena kazna za takva i slicna krivicna dela nije visa od 5 godina, ne znaci da ona mogu proci nekaznjeno, te stoga smatram da je neophodno imunitet suziti, i smanjiti samim tim obuhvatnost zastite  koju pruza imunitet. Njegovo postojanje u drzavi trebalo bi da omoguci neometano funkcionisanje ljudi koji ga uzivaju, I pruzi im zastitu ali u realnim okvirima,  ali ne i za krivicna dela koja su kaznjiva znatnim brojem godina zatvora.

Ideja o ogranicenju imuniteta potporu ima i u Medjunarodnom sporazumu o gradjanskim i  politickim pravima u kojoj stoji da su svi gradjani pred zakonom jednaki i da svi imaju pravo na zastitu zakona.

U nekim slucajevima je neophodno  poslanicima obezbediti dodatnu zastita od optuzbi koje su politicke prirode. Tada se mora postignuti delikatan bilans. S jedne strane se moraju zastititi narodni poslanici od politicki motivisanih optuzbi a sa druge spreciti bilo kakvo zloupotrebljavanje dodeljenog imuniteta. Krajnji ishod bi trebalo da bude ravnopravnost gradjana pred zakonom. Upotrebljavanje poslanickog imuniteta je veoma rasprostranjeno, i neophodano za funkcionisanje drzavne vlasti, takodje ima jasnu ulogu u zemljama sa demokratskim uredjenjem, pa  se njegovo dalje postojanje ne dovodi u pitanje, dok  ceo svet upire prstom i upucuje na neophodno usavrsavanje tog koncepta.